У свету има 1.200 милијардера (од почетка 2011. године). Зашто неко треба да буде милијардер? Колико новца некоме треба да би живео добро? Да ли би на супер богатим појединцима требало бити да доносе одлуку о томе или је то заправо нешто што је релевантно за читаву заједницу и о томе би требало да одлучује заједница? Када је у питању држава која нема глас о томе колико је приватним појединцима дозвољено да зараде, cui bono? Да ли држава или супер богати појединци имају користи од тога?
Конструисан је свет у којем мали број појединаца диктира владама. Увек се сналазе на свој начин. Политика и економски системи осмишљени су тако да њима одговарају. ЗАШТО?
Ако држава не може похлепним појединцима рећи да искоче из трке, онда држава нема никакву моћ и сви живимо у плутократији у којој су наши животи обликовани хировима изузетно богатих појединаца. Која разумна, рационална особа би пожелела да буде роб богатих? Држава, у име народа, мора отети контролу богатима, а то може учинити само изричито контролишући њихово богатство. Зашто би најбогатији човек на свету имао више од 100 милиона долара? Да ли би могао да тврди да је био приморан да живи у беспарици, или би у ствари и даље могао да ужива у незамисливо луксузном животу о коме други могу само да сањају? Када је довољно? Морамо да избацимо тај воз из шина. Морамо зауставити машину похлепе. Ако то не учинимо, заслужујемо све оно што добијамо.
,,Верујем да су банкарске институције опасније по нашу слободу од сталних војски… и да је принцип трошења новца, који ће исплаћивати наши потомци, само будућа превара великих размера… Овлашћење за издавање треба узети од банака и вратити људима, којима ваљано припада.” – Томас Џеферсон
Која је цена?
,,Холивуд је место које плаћа 1.000 долара за пољубац, а педесет центи за вашу душу.” – Мерлин Монро
Живимо у друштву са означеним ценама, у коме знамо цену свега и вредност ничега. Насељавамо Сизифов свет, у коме се дању мучимо са отуђујућом окупацијом која уништава душе. Ноћу и викендом, када смо ,,слободни”, конзумирамо безвредни телевизијски садржај, идемо у куповину смећа, гледамо холивудско смеће, пијемо и користимо дроге за ублажавање бола, вадимо свој ајФон, ајПод и ајПед како бисмо себи одвратили пажњу. И онда, никада не завршавамо са гурањем стене. Задатак на крају увек побеђује. Не умире он, умиремо ми! Није ли време да разбијемо Сизифову стену? Ко нас тера да то форсирамо? – супер богата капиталистичка класа власништва, ето ко. Они су нас везали ланцима, гомилајући нам дуг: дуг према њима.
Пре неколико деценија, футуролози су говорили о надолазећем ,,друштву разоноде”. Идеја је била да ће технолошке иновације уклонити безброј турубних послова уз одржавање, па чак и повећање продуктивности. Људи би и даље уживали у истом квалитету живота, али би морали да проводе далеко мање сати на радном месту. Дакле, питање је било како ће провести све своје додатно слободно време.
Зашто се друштво слободног времена никада није остварило? Људи имају лошије послове него икада. Замислите да радите у позивном центру, попут лабораторијског пацова на траци за трчање, роботски читајући скрипту, како бисте покушали продати неки отпад безвољним купцима.
Разлог је тај што је све време које смо уштедели било преусмерено на изношење нових асортимана производа све брже и брже. Наши господари су створили свет хипер конзумеризма у коме нам даноноћно продају. Шта је интернет? – продавница која ради 24/7. Не постоји ниједан тренутак када вам се ускраћује могућност куповине.
Уместо да уживамо у друштву разоноде, изманипулисани смо да прихватимо фешту жестоке потрошње која ствара већу зараду, него икада, за власничку класу. Зашто не сиђемо са траке за трчање? Слободни смо да то чинимо кад год желимо.
Један од најаутономнијих појединаца у историји био је Диоген Циник, који је живео као просјак у бурету на улицама Атине. Одбио је да дозволи да му било ко буде господар. Илуминати имају ,,Диогенову дивизију” – то су чланови који су се сагласили да посвете две године свог живота искључиво подухватима Илумината за еквивалент минималне плате. Сви чланови Илумината морају у некој фази служити Диогеновој дивизији, а сматра се да је за душу изузетно корисно да издржи период, скоро па, сиромаштва.
Kako perfidno smišljeno. U siromaštvu nema ničeg lepog. Niti prazan stomak želi razmišljati o duhovnosti i mentalnom napretku. Siromaštvo razmišlja jedino kako da preživi. Drugo, jedino pojedinci koji imaju dovoljno, mogu dati od sebe najbolje, da li svoje vreme ili usluge ili nešto treće. Treće, da bi čovek bio ostvaren, potrebne su mu tri stvari:
1. Zdravlje
2. Novac
3. Ljubav.
Reći da je bogatstvo loše je isto kao da tvrdite da je i ljubav loša. I jedno i drugo je potrebno, kako bi svaki pojedinac dostigao svoj maksimum. Negirati bogatstvo rečenicom da je sramota biti bogat je skandalozna. Ne, baš naprotiv. Mišljenja sam da je sramota biti siromašan u 21.veku. I svako se može obogatiti, ako se tome zaista i posveti. Za siromaštvo ne treba nikakav plan, deluje precizno i bez greške, kad se troši vreme na nisko kvalitetne i neprioritetne aktivnosti. Čovek mora da prihvati odgovornost za sebe, i da se otkači od očekivanja da će mu država nešto obezbediti. Ko je danas radno angažovan, da kažem zaposlen/samozaposlen, a i dalje veruje u koncept penzije, treba momentalno da poseti psihijatra. Raditi 40 godina, a posle živeti od socijalne pomoći. Stvarno svašta. Niko ko normalno razmišlja ne očekuje od države previše, već se trudi da ulaže u sebe i svoje veštine, i vremenom započne neki svoj biznis.
Bravo jako dobro napisano I istinito.