Смех и сујеверје

Само једна врста животиња има смисао за хумор – људска бића. И само једна врста животиња је сујеверна – људска бића.

Сујеверје је изванредна појава. Дефинише се као ирационално веровање засновано на незнању или страху и које карактерише опсесивно поштовање предзнака, чини, правила, заповести и ритуала.

Узмимо у обзир Јевреје, хришћане и муслимане. Јевреји нису могли да брину о сујеверјима хришћана и муслимана, али ће се присилно придржавати свих јеврејских правила из ужаса, због замишљених последица због непоштовања истих.

Хришћанима је свеједно ако нису обрезани, док Јевреји и муслимани мисле да ће отићи у пакао ако нису обрезани. Замислите да сте осуђени на вечни пакао, јер вам нису одсекли препурцијум. То ће, очигледно, бити судбина свих нас који нисмо имали најлуђи рез. Дрхтимо у ципелама!!!

Муслимани не само да не виде Исуа Христа као свог господара и спаситеља и једини пут у рај, они мисле да свако ко каже да је Исус Христ Бог иде у пакао.

Јевреји сматрају веровање хришћана и муслимана ирационалним и сујеверним; хришћани мисле да су Јевреји и муслимани луди; а муслимани су сигурни да ће сви Јевреји и хришћани отићи у пакао, јер су одбацили Мухамеда и Куран.

Није ли невероватно да људи могу видети туђа уверења и сујеверја као смешна и ирационална, али не могу схватити да други на њихова уверења и сујеверја гледају на исти начин? Муслимани се не боје да увреде Исуса Христа, али ипак верују да ће угрозити своју бесмртну душу ако изусте и једну реч против Мухамеда. Хришћани верују да је Мухамед у паклу – Данте је чак писао о томе у Паклу – и уопште се не плаће да ће га увредити.

Зашто једну групу ухвати страх од помисли да увреде Мухамеда, док све остале групе мисле да увреда Мухамеда нема никакве последице по загробни живот?

Замислите Бога који шаље све који нису Јевреји у пакао, или све који нису хришћани или муслимани. Какав је то Бог? Која би разумна особа желела да има било какве везе са таквим Богом?

Зашто су неки од нас, који смо одгајани као аврамисти, у стању да се одвојимо од своје религије из детињства и да на нас не утиче празноверје или страх, док су многи престрављени и не могу да побегну? Шта је то што их тако чврсто стеже? Наравно, одговор је да су они који одбацују религију својих родитеља увек веома рационални. Разум је противотров празноверја. Сви аврамисти који нису напустили своју религију немају рационалност, па су сами по себи изузетно опасни, што муслимани доказују изнова и изнова у земљама попут Пакистана и Авганистана.

Празноверје је страх који је деци усађен у најранијим годинама и од тада се стално појачава. Свако дете које нема разуман ум, заувек је отровано.

Сујеверје се ослања на три ствари: ирационалност, страх и покорност. Ако боље размислите, сви људи који верују да је нека доминантна особа (Мојсије, Христ, Мухамет итд.) Божји гласноговорник су покорни – робови – који чекају да им господар каже шта да раде и верују да је он непогрешив.

Покорни су они који не могу замислити да су они сами, у основи, Богови. Доминанти немају такав проблем. Покорни су отуђени од своје унутрашње побожности и изузетно су подложни томе да је уместо тога пројектују на неког другог – било коју прикладно доминантну особу. Сви пророци су доминантни, а сви следбеници су покорни.

Жељена крајња тачка Илумината – Заједница Богова; Божанско Друштво – у којој нема господара и робова, у којој нема доминантних и покорних. Сви су постали Богови. Свака здрава религија треба тежити ослобађању унутрашњег Бога код свакога.

Погледајте муслимане. Њихова религија се зове ,,покоравање” и све време проводе на коленима. Ислам привлачи само покорне. То је суштина покорности. Они верују да је један неписмени саплеменик, који је био велики пријатељ са Јеврејима који живе у Арабији, ушао у планинску пећину и наишао на анђела Гаврила, који му је затим наставио изговарати Реч Божју – Куран. За сваку доминантну особу, ово је смешно изван веровања. Али, за слабе, патетичне поданике, који траже вођство доминантног, нема ничег чудног у томе. ЖЕЛЕ да верују. Желе да им се недвосмислено, црно на бело каже шта да раде. Желе да им господар каже шта је халал (дозвољено), а шта харам (забрањено). За њих све то има савршеног смисла. Емоционално је задовољавајуће.

И није баш да би ти морони то могли сами да реше. Требају им диктаторске ,,свете” књиге да би испунили празнину у свом мозгу. Немају иницијативу. Они су роботи који чекају да буду програмирани. Имају мало драгоцене слободне воље. Свако ко жели да се робовски придржава заповести у књизи, једва да је човек.

За сваку доминантну особу ислам је религија због које се осећају физички болесним. Смрди на слабост, глупост, ирационалност и покорност. Ниједној доминантној особи није разумљиво како би ико могао озбиљно схватити ислам. То је шала од религије, лоша имитација јудаизма, који је и сам гомила срања.

Зашто би било који Бог, достојан тог имена, послао неку особу у пакао, како верују Јевреји и муслимани, због тога што није обрезана (тј. због остајања онаквом каквом га је природа намеравала!). Другим речима, Бог, наводни дизајнер човечанства, мрзи свој дизајн и мисли да, осим ако мужјаку није одрезан препуцијом, он заслужује вечну паклену ватру. Па зашто једноставно није дизајнирао мушкарце без кожице и ондаа се не би морао узрујавати због тога? Ако Бог захтева уклањање препуцијума, онда је вероватно погрешио што га је створио. (Успут, да ли сте схватили да божанска кожица Исуса Христа можда још увек постоји, да ју је пажљиво чувала његова породица? Да ли ће имати магична својства? Је ли прожета божанством? Да ли ће то отворити звездана врата у небо?).

Читава ствар је заправо смешна, а ипак би изазавала Трећи светски рат да је Јеврејима и муслиманима законом било забрањено да физички сакате своју мушку децу.

Монархисти – попут људи из Велике Британије – су друга група ретардираних поданика. Каква особа жели бити нечији ,,поданик”? – само покорна. Велика Британија има мучно покорну радничку класу, која поштује своје господаре. Премијер и потпредседник Владе Велике Британије су међу најповлашћенијим људима на свету: живе, дишући Стари светски поредак. Људи који су гласали за њих и који подржавају неизабраног, неодговорног шефа државе – краља- немају достојанство, интелигенцију, нити самопоштовање. Монархија је Левијатан: монструозна тиранија. Британци имају лажну свест. Потпуно су прогутали идеологију господара.

Не живимо у рационалном свету. Велика већина људи није рационална. Па како се група попут Илумината може надати да ће решити светске проблеме рационалним аргументима? Ми смо Улов 22.

Проблем човечанства није у томе што нико не зна шта да ради, већ у томе што ће се ирационални људи одупрети свим рационалним плановима за реформу света. Они су створења празноверја.

Светски рат је рат између рационалног и сујеверног. Ниједан задатак није важнији од бављења сујеверјем. Рационално је учинити незаконитим подвргавање било ког детета ирационалном учењу, које изазива терор или поделу између различитих група. То, наравно, значи учинити аврамизам и кармичка учења илегалним – и милијарде људи то не би толерисали ни на тренутак. Што да не? Зато што су им испрани мозгови и зато што су сујеверни! Поново Улов 22.

Оно што је потребно учинити, из рационалних разлога, нажалост никада се не може учинити због ирационалности толико људи. Дакле, постоји само један пут напред – одвојити рационално од ирационалног и изградити велики зид.

Рационални људи тада могу створити нови свет без сујеверја. Једноставна истина је да они то никада неће моћи учинити док су везани за аврамисте и кармисте.

Малком Икс се залагао за одвајање црнаца и белаца и стварање независне земље за црне у Америци, све док се сви афроамериканци не врате у Африку. На много начина, ово је био крајње рационалан предлог који су чак и расистички белци требало поздравити. У Великој Британији, крајње десне беле странке залажу се за давање новца онима који нису белци, у замену да се врате у домовину својих предака. Били би у екстази да се савремени Малком Икс сложио с њима.

Наравно, није раса проблем. Бели расисти су ирационални. ОНИ су проблем. А има и доста ирационалних црнаца, азијата, хиспањолаца, итд.

Рационални људи нису могли да брину о раси. Једини начин за напредак је да се СВИ рационални људи на свету окупе и створе рационално друштво. Биће бескрајно успешније од друштва којима управљају ирационални, која ће на крају бити приморана, евентуално, сујеверна или празноверна, прихватити сва правила разума. Било који ирационалиста који инсистира да се држи празноверја завршиће у пећинама, попут талибана.

Рационалисти морају водити својим примером, али ће ту прилику добити само ако се одсеку од ирационалног. Озлоглашена књига Ајн Ренд Побуњени Атлас заправо предлаже нешто овакве врсте, осим што се у њој ради о богатим, а не рационалним људима. У Рендиној књизи, супер богати штрајкују, јер им је доста што им комији диктирају шта да раде. Они стварају идиличну заједницу у скривеној долини у Колораду и одсецају се од осталих. Остатак земље почиње да се распада и комији морају доћи да их моле за спас. Изузетно богати пристају да се врате само ако сада буду у потпуности задужени, а комији се са задовољством слажу с тим. Отуда су богати Американци ову књигу толико поштовали.

Меритократи могу задржати исти заплет, али с промењеним херојима из богатих у рационалне. Поента је у томе да само политика раздвајања може заиста истински открити ко је у праву, а ко није. Рационално може доказати супериорност разума само ако им се омогући простор за изградњу рационалног друштва, а то се може догодити само ако се ослободе ирационалног.

Потребан нам је Апартхејд (!) – рационалнији него ли расистички – ако желимо да се надамо да ћемо променити свет. Људи би требали бити слободни да изаберу друштво у којем желе да живе. Ако, попут талибана, желите да живите у сујеверном паклу – идите онда тамо. Ако желите да живите у рационалном друштву, пријавићете се за свет којим влада разум, а сва сујеверја ће бити бачена на сметлиште.

Па, шта ће бити?