Невероватност

Размотрите следећу изјаву професора Брајана Кокса, најистакнутијег портпарола науке у Великој Британији: ,,Као делић животног века универзума, мерено од његовог почетка до испаравања последње црне рупе, живот какав познајемо могућ је само за хиљадити део од милијарде милијарди милијардитог, милијарде милијарди милијардитог, милијарде милијарди милијардитог процента”.

Овај незамисливо мали прозор живота садржи још мањи прозор – прозор свесног постојања. Према Коксовим бројкама, живот је запањујуће невероватан; заправо, толико је близу нули да скоро и да нема разлике. Рационална особа може закључити да је таквим статистичким доказом Коксов екстремистични научни материјализам крајње лажан. Како живот може бити незамисливо невероватан нуспроизвод постојања? Штавише, како га могу створити беживотне, механичке силе? Није ли много рационалније прихватити да је живот суштина постојања, а да свест има 100% вероватноћу да се генерише: да основне животне силе траже тај прецизан исход? Далеко од тога да је крајње невероватно, ми смо неизбежни. Ми смо сврха универзума. Свест је оно чему несвесни универзум тежи. Не делују механичке силе – само несвесне менталне силе. Ум је бездимензионалан, а материја је његов димензионални производ кроз који он достиже свест. Нема несреће, нема невероватно невероватних статистичких података о вероватноћи живота. Ми нисмо створења насумичности, која су настала без икаквог разлога на кратко време, за космичку секунду или две, док се механичке силе бесмислено смирују све док универзум не достигне услов вечне топлотне смрти у којој се ништа значајно не догађај.

Бизарно је да научни материјалисти попут Кокса и Ричарда Докинса тако презирно третирају живот. Они озбиљно верују да универзум може настати ни из чега без разлога, а затим нестати у сабласно стање док троши сву своју енергију. Такође, без икаквог разлога, феномен живота накратко затрепери пре него што се брзо поново угаси, а током тог бескрајног кратког периода свести, човечанство протрља очи, почеше се по глави и каже ,,VTF”!!!

Па, то је научни материјализам за вас. Апсолутни нихилизам.

Замислите да је један религиозни верник рекао професору Коксу да је рационално веровати у постојање Бога, чак и ако је вероватноћа постојања Бога само у региону једне хиљадите милијарде милијарди милијарди милијарди милијарди милијарди милијарди милијарди милијарди милијарди милијардитог процента. Већина људи би помислила да је сулудо прихватити те шансе. Могли бисте бити и атеиста. Али, професор Кокс није у позицији да се руга вернику. Уосталом, он мисли да је прозор живота отворен само за тај бескрајно мали проценат животног века универзума, а прозор за свестан живот је још више мањи. Ако су ово шансе које научници прихватају као веродостојне и рационалне, запањујуће је да сви не верују у Бога… и у месеце направљене од сира.

Истина је да космос увек приказује живот – није ништа друго до живота – а врхунац живота на земљи, до сада, је самоорганизујући ћелијски живот, који кулминира свесним бићима (људима). Вероватноћа да ће се живот појавити у универзуму је 100%. Вероватноћа да се свест појави у универзуму је 100%. Вероватноћа да ће ум стећи потпуно знање о универзуму (Божји ум) је 100%.

Физичари, са значајним оправдањем, кажу да је све што није забрањено обавезно. Знамо поуздано да живот и свест нису забрањени – јер и сами испољавамо те квалитете. Свако ко не прихвата постојање Бога тврди да је његово постојање забрањено. Свака вероватноћа, чак и једна бескрајно мала, која заправо није нула (тј. није забрањена) дефинитивно ће се појавити у бесконачном систему.

Дакле, са научног становишта, аргумент у вези постојања Бога треба свести на основе на којима научници тврде да је то забрањено. Које принципе наводе да би доказали немогућност постојања Бога? По сопственој логици, ако не могу показати да је Божије постојање забрањено, морају прихватити да је његово постојање обавезно. Не мислимо, наравно, на Аврамовог Бога, чије се постојање може лако оповргнути на једноставним логичким основама, већ на еволуцијског, дијалектичког Бога Илуминизма, несвесног космичког ума домена r = 0, који постаје свестан индивидуализацијом коју пружа домен r > 0.

С једне стране, научни материјалисти поричу да је нематеријално постојање могуће, а затим кажу да је материјално постојање произашло из ,,ничега”, односно из неког облика нематеријалног постојања. Ако материјални свет може настати из нематеријалног постојања, није ли то доказ да је нематеријално постојање стварна, суштинска ствар, способна да генерише материју? А шта је нематеријално постојање? То је ум – чије постојање материјалисти одбијају да признају.

*****

Универзум који се шири може имати две судбине, према конвенционалном космолошком размишљању. Или се шири заувек, јер гравитација не може да савлада силу ширења, у ком случају ће неизбежно претрпети топлотну смрт предвиђену другим законом термодинамике. Или ће његово ширење достићи максималну границу, коју диктира гравитација, а затим ће кренути да се стеже: ,,Велико крцкање” преокренуће се у Велики прасак.

Разлог због ког ово спомињемо је тај што професор Кокс даје ауторитативне изјаве као да сигурно зна какво је стање универзума и какво ће бити, док у ствари само прича причу, поткрепљену било каквим доказима. Према доступним доказима није јасно хоће ли се ширење наставити или ће доћи до смањивања.

Друго, Кокс се позива на испаравање црних рупа. За сада нема доказа о таквој појави, а то је контроверзна тема. С једне стране, физичари кажу да се закони физике распадају због сингуларности црне рупе, а затим тврде да ће све црне рупе испарити према познатим законима. Па који су то закони? Да ли се закони распадају или не? Штавише, хипотетичко укупно испаравање би наравно зависило од тога да ли више материјала излази из црне рупе него што улази у њу. У универзуму Великог крцкања, црне рупе би појеле све и на крају би се спојиле у космичку сингуларност.

Зашто Кокс ништа од тога не објашњава? Научници говоре са невероватном сигурношћу, дајући прецизне вероватноће о овоме, ономе или о нечему другом, а заправо су ове бројке израђене на више сумњивих претпоставки. Они се баве хипотезама, а не чињеницама, али су ипак представљене као чињенице, остављајући утисак да наука има све одговоре.

На пример, у погледу зрачења црних рупа, материјалистичка разматрања се примењују на ситуацију у којој нипошто није евидентно да је било какав материјализам валидан. Сингуларност црне рупе не постоји у материјалном домену. Све удаљености су компримоване на нулу и време је стало. Сва маса је претворена у бездимензионалну енергију, па ако научници немају теорију која објашњава колико се бездимензионалне и димензионалне енергије међусобно претвара (а дефинитивно немају такву теорију!), како онда могу оправдати третирање црних рупа као димензионалне ентитете, који подлежу конвенционалним квантним процесима? То није наука; то је чиста спекулација.

Није ли време да истакнути научници почну да износе прилично квалификоване изјаве? Понтификују се као велики свештеници и папе неке древне религије. Да је Кокс био прави научник, требало је да изјави више од промрмљане преамбуле да се све што је рекао односи на одређене хипотетичке моделе и прорачуне, од којих ниједан није поткрепљен доказима. Али, научници не воле да откривају реалност да је много космолошког размишљања више под утицајем Митоса него Логоса.

*****

Професор Мартин Рис је рекао: ,,Најбоља претпоставка је да ће се универзум заувек ширити и да ће постати све хладнији и празнији”.

Може ли бити мрачније, стерилније визије будућности? Космос је као огроман сат који се спушта. Постепено се исцрпљује сва енергија и коначно не може учинити ништа. Као што је песник из Првог светског рата, Вилфред Овен, рекао у својој песми Узалудност: ,,Да ли је због тога глина порасла?”

По речима доброг професора, космос се труди да се ишчупа из ничега, само да би се замрзнуо у вечној празнини. Можда је требало да остане у кревету!

У сценарију Великог крцкања, космос се може вратити у апсолутну нулу бездимензионалног постојања, одакле је дошао. У моделу универзума који се стално шири, он се никада не враћа тамо. Човек се мора запитати шта је космос радио у бесконачности, ако је само одлучио да се пробуди из ништавила пре 14 милијарди година. Зашто то није урадио пре трилион година или трилион трилиона година? Зашто тај тренутак пре 14 милијарди година, када је имао вечност да га заобиђе? Практично је сулудо тврдити да ,,ништа” не избија, у стриктно једнократном процесу, у најогромнијем ослобађању незамисливе енергије само да би се све потрошило, а затим остало замрзнуто и бескорисно до Судњег дана, који, наравно, никада не долази! Ако ништа није могло постати нешто пре 14 милијарди година, онда је то могло учинити било који број пута раније. У ствари, бесконачан број пута: све што није забрањено је обавезно.

Који је могући разлог да је космос могао забранити Велики прасак до одређеног тренутка пре 14 милијарди година? Да се то могло догодити тада, могло се догодити у било ком тренутку раније, и, штавише, несумњиво се догодило. Постојање је бесконачан низ. Никада се не завршава. Било је бесконачних великих праскова, а сви су они закључани враћањем космоса у бездимензионално постојање, што онда доводи до новог Великог праска. Ништа друго није могуће. Не постоји дефинитивна космичка крајња тачка. Да постоји таква тачка, ми бисмо је већ достигли, пошто смо имали вечност да то урадимо. Стога, она не постоји.

Ми смо манифестација космичке Воље, која вечно тежи. Никада се не умара. Никада не одустаје. Никада не призива крај. Она је неспособна за то. Космос вечно постаје. Не постоји стање сталног бивства. То је немогуће као и стање апсолутног ништавила. Увек постоји нешто, и увек нешто постаје. Увек се мења. Увек претвара свој потенцијал у стварност, постаје моћније, оствареније, савршеније. А кад достигне било које (привремено) стање савршенства, нема друге него да почне изнова, јер ако не би то учинило то би представљало контрадикторност његове сопствене природе, која га приморава да се увек претвара у нешто ново. Универзум жуди за новошћу, баш као и ми људи – како је горе, тако је и доле. Ако желите да разумете како космос функционише, само погледајте себе, јер сте жива манифестација космичке Воље. Као што не можете да одмарате на ловору, ма каква чуда да постигнете, не може ни космос.

Када заиста схватите ту чињеницу, схватате природу стварности. Немачки филозоф Шопенхауер је то разумео, али је то сматрао ужасним, па чак и злим. Ниче је наставио тамо где је Шопенхауер стао и дијагностиковао Шопенхауера као нихилисту. За Ничеа, највећи изазов је био превазилажење нихилизма и афирмација живота без обзира на све. Сматрао је да само Супер људи могу да разумеју природу стварности, а да их она не сломи. Само они имају бескрајну љубав према животу. Само они говоре ,,да” животу, без обзира на све. Изјавио је: ,,Оно што ме не убије чини ме јачим”.

Постоји ли снажнија изјава? Ово значи да можете дати вредност свему што вам се дешава и, док вам у телу остане само један дах, можете славити зато што сте живи. Ничеов највиши Бог је био Дионис, божанство страсти и опијености. И да ли је ико икада био опијенији животом од самог Ничеа? За многе људе, Ничеов усамљени, болесни, изоловани живот, у коме је живео скромно и није уживао ни у једном светском успеху на који му је његов сјај дао право, представља нешто са чега се ужаснуто одвраћа поглед. Ипак, да сте могли да видити очима некога попут Ничеа, који гледа са врха планине и схвата целокупно постојање, знали бисте како је то бити Бог и учинили би да сва друга задовољства изгледају ништавно. Тај непроцењиви тренутак не бисте заменили НИЗАШТА.

,,6000 стопа изнад човека и времена.” – Ниче

Мисао дана

Велика већина ћелија које су физички присутне у вашем телу не припада вама, већ микроорганизмима. Процењено је да 95% ћелија у људском телу чине бактерије које се налазе у дебелом цреву. Гледајући на други начин, ми смо 19 део микроба у једном делу човека! Колонизовали су нас безбројни микроби. Можда нас је Бог микроба створио да служимо као јестиви домаћин за његове слуге! (Штавише, ,,људски” део нас је углавном вода, а вода се састоји од атома који су тек нешто више од празног простора. Речено је да, ако је атомско језгро величине зрна пиринча, величина самог атома била би као фудбалски стадион, а стадион не би био ништа друго до празан простор кроз који електрони путују на неки сабласан начин, јер заправо никада немају одређен положај и замах. Другим речима, људско биће је вода, сварена храна, празан простор и микроби! Зар не можемо бити божански, када такве необећавајуће састојке претворимо у бића која могу размишљати о вечности?!)

Размотрите ово. Ниједан од ових безбројних микроба нема појма да се налази у организму који мисли, воли и жели. Они не виде никакве назнаке постојања мисли. Да су и сами могли размишљати, вероватно би били научни материјалисти и порицали постојање ума.

Али шта је са нама? Да ли смо бољи у схватању да смо и ми унутар организма који мисли, воли и жели? Живимо унутар Бога. Ми смо део Бога. Кроз разум, интуицију и знање можемо постићи исту космичку перспективу као Бог. Ми нисмо микроби, ми смо људска бића. И ми смо више од тога – ми смо потенцијални Богови.

Научни материјалисти су нас свели на безумне микробе. Они су напали и увредили достојанство човечанства. И аврамисти су увредили наше достојанство и свели нас на презирне робове Бога тиранина који постоји у другој димензији.

Ми нисмо ништа од овога. Запањујући смо. Бог је једноставно људско биће даље дијалектичким путем од нас. Сви можемо постићи гнозу, а када то учинимо, космос постаје наше тело, баш као и за Бога. Космички ум је његов ум. А може бити и наш.

1 COMMENT

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

Повезане објаве

Пљачкаши банака у дизајнерским оделима

Да ли желите да видите свет који је створио ССП у 3Д резолуцији и потпуном техниколору? Погледајте документарни филм Унутрашњи посао Чарлија Фергусона. Ако не зажелите револуцију у француском стилу до тренутка када се затварају...

Зомби човечанство

Једна од најзанимљивијих књига икада написана је она на коју смо се раније позивали у својим чланцима из Божанског серијала. „Порекло свести у слому дводомног ума” Џулијана Џејнса, тврди да се свет заснива на...

Latest articles

1 COMMENT

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

Забрањено копирање!